ŠENBRUN

20 €

DVORAC ŠENBRUN

Dvorac Šenbrun, nekadašnja letnja rezidencija Habzburga, sagrađena je na zemljištu koje je Maksimilijan II kupio 1569. godine. U to vreme, to je bio pošumljen predeo izvan gradskih zidina. Za vreme turske opsade 1683. godine, šuma je uništena a na njenom zgarištu ostalo je dovoljno prostora da se sagradi ova velelepna palata. Po projektu arhitekte Johana Fišera fon Erlaha, radovi na dvorci Šenbrun započeti su 1695. godine, da bi potrajali sve do 1713. Malo se toga, međutim može videti od izvornog projekta: carica Marija Terezija zahtevala je da se veći deo enterijera redizajnira u rokoko stilu, a u periodu od 1817. do 1819.godine, palata je dobila i karakterističnu boju fasade, čuvenu „šenbrunsku žutu“.

Top 10 atrakcija:

1. Velika galerija
Četrdeset metara dugačka i 10 metara široka galerija ima sve odlike raskošnog rokoko stila: visoke prozore, veličanstvena kristalna ogledala, svećnjake i belo – zlatni štuko. Ovde se i danas održavaju državni prijemi i banketi.

2. Soba sa ogledalima
Sa veličanstvenim belo – zlatnim rokoko ukrasima i kristalnim ogledalima, ova prostorija lep je primer jedinstvenog stila Marije Terezije. Mocart je jednom u ovoj odaji svirao carici za dušu.

3. Soba miliona
Naziv ove prostorije potiče od lamperije od ružinog drveta, koja je navodno koštala milion guldena (nekadašnji austrijski zlatnici). Indopersijske minijature na lamperiji prikazuju prizore iz života mogulskih vladara Indije iz XVI i XVII veka. U ovoj prostorijji je Marija Terezija priređivala manje prijeme.

4. Napoleonova soba
U vreme kada je Beč bio pod francuskom okupacijom (1805-1809. godine), Napoleon je odsedao u ovoj sobi. Zidove krase flamanske tapiserije iz XVIII veka.

5. Soba Vieux – Laque
Unutrašnjost ove prostorije predstavlja sintezu rokokoa sa kineskom umetnošću: na crnoj lakiranoj lamperiji iz Pekinga prikazani su pejzaži, ptice i cveće ukrašeni zlatom. Kada joj je 1765. godine preminuo suprug Franc Stefan, Marija Terezija je na zidove ove sobe okačila više njegovih portreta.

6. Plavi kineski salon
Plavi tapeti (napravljeni od pirinčanog papira), japanske vaze i komadi lakiranog nameštaja stvaraju orijentalni ambijent.

7. Salon carice Elizabete
U Elizabetinoj sobi za prijeme, u neorokoko stilu, nalaze se portreti cara Jozefa I kao deteta i njegove sestre Marije Antoanete.

8. Porcelanska soba
Zidovi nekadašnje radne sobe Marije Terezije prekriveni su rezbarenim drvenim ramovima koji, oslikani plavom i belom bojom, oponašaju porcelan.

9. Berglove sobe
Odaje iz kojih se izlazi u vrt freskama je (1768 - 1777. godine) oslikao Johan Vencl Bergl, kako bi izazvao naklonost Marije Terezije ka egzotičnim pekzažima. One stvaraju iluziju netaknute divljine. (Više nije otvoreno za posete.)

10.Kapela
Marija terezija je 1740. godine preoblikovala ovu kapelu. Mermerni oltar urađen je po nacrtu Georga Rafaela Donera, dok je Paul Troger tavanicu oslikao freskom Venčanje Bogorodičino.


ŠENBRUNSKI VRTOVI

Šenbrunski zoološki vrt

Šenbrunski zoo vrt osnovao je car Franc I jos 1752. godine kao kraljevsku menažeriju. Danas je to najstariji zoološki vrt na svetu, gde obitava oko 750 vrsta divljih i domaćih životinja.

Šenbrunski park

Za vreme vladvine Marije Terezije, Nikolaus Žado i Adrijan fon Štekhofen osmislili su po francuskom uzoru barokni park kao prostrani vrt za razonodu i uživanje. Odlikuje se raznim zanimljivim arhitektonskim detaljima.

Palmenhaus

Impresivan palmarnik, sav u čeliku, sagradio je 1881 – 1882. godine franc Ksaver Zegenšmid, pribegavši najnovijoj tehnologiji tog vremena, u nastojanju da ovom zdanju da izgleda svetao i prozračan, čak i po današnjim kriterijumima. Središnji paviljon visok je 28 m, a ima dva bočna krila.

Glorijeta

Velelepna glorijeta smeštena je na vrhu brda u samom parku, i najupečatljiviji je arhitektonski dragulj Šenbrunskog parka.ovu građevinu sa arkadama projektovao je 1775. godine u neoklasičnom stilu Ferdinand Hecendorf fon Hoenberg, pri čemi je ona svojevremeno služila kao velika trpezarija, pre nego što će postati prvo vidikovac, a zatim – kafe.

Lepa fontana

Car Matijas je, loveći u ovom kraju 1619. godine naišao na izvor pitke vode. Godine 1630. tu je napravljena fontana, sa kipim rimske nimfe, pa otuda i potiče ime celog ovog dvorskog kompleksa (Šenbrun na nemačkom znači „lepa fontana“). Fontana se nalazi nedaleko od rimskih ruševina.

Rimske ruševine

Sagrađene 1778. godine, Rimske ruševine bile su prvobitno osmišljene kao još jedan omaž moći i ugledu Habzburgovaca, predstavljajući ih kao naslednike junačkih rimskih imperatora.

Mitološke statue

Veliki park krase 32 kamene statue, koje je Kristijan Bejer vajao u periodu od 1753. do 1775. godine. Svaki taj kip predstavlja po jednu figuru iz grčke mitologije ili rimske istorije.

Dvorski tetatar

Po narudžbini Marije Terezije, pozorište u sklopu dvorca Šenbrun otvoreno je 1747. godine. Carica i njena mnogobrojna deca nastupali su na sceni kao pevači.

Vagenburg

Najveća atrakcija Vagenburga (Muzeja fijakera) svakako je bogato ukrašena carska kočija napravljena specijalno za krunisanje Jozefa II 1764. godine. Kočija je bila toliko teška da je moralo da je vuče čak osam konja.

Oranžerija

Druga po veličini barokna oranžerija na svetu, nekada je upotrebljavana kao zimsko prebivalište za stabla pomorandži i drugih zasađenih biljaka, s tim što su u njoj održavane i razne carske svetkovine.

Carica Marija Terezija i dvorac Šenbrun

Veći deo palate kakvu znamo danas sagrađen je vreme vladavine carice Marije Terezije. Ona je na presto stupila 1740. godine, pošto je njen otac Karlo VI obnarodovao izmenu u zakonu o nasleđivanju, omogućivši ženskim potomcima pravo da preuzmu upravu nad habzburškim zemljama. Prve godine njene vladavine obeležili su neuspesi na spoljnopolitičkom planu, budući da je imperija u raznim ratnim okršajima izgubila delove današnje Poljske i Italije. Marija Terezija je, međutim, već tada ostavila neizbrisivog traga u austrijskoj unutrašnjoj politici: uvela je obavezno obrazovanje, ustanovila novu administrativnu strukturu države i poboljšala socijalni položaj seljaka. U mladosti je Marija Terezija bila plahe naravi, ali je posle smrti svoga muža, Franca Stefana fon Lotringena (1765), nosila samo crninu i živela krajnje povučeno. Rodila je 16 dece, od kojih je njih desetoro preživelo do odraslog uzrasta.

Top 10 stanara dvorca šenbrun

1.Karlo VI (1685 - 1740)
2.Marija Terezija (1717 - 1780)
3.Franc Stefan fon Lotringen (1708 - 1765)
4.Marija Antoaneta, žena Luja XVI (1755 - 1793)
5.Napoleon (1769 - 1821)
6.Marija Lujza, žena Napoleona (1791 - 1847)
7.Franc Jozef Karl, vojvoda od Rajštata (1811 - 1832)
8.Franc Jozef (1830 - 1916)
9.Elizabeta, žena Franca Jozefa (1837 - 1898)
10.Rudolf (1858 - 1889)

IZLETI I OBILASCI